MOJE  RIČI  O  DALMACIJI  I  TUĐINSTVU

O DALMACIJO

lipje bi mi bilo
za dušu i tilo
s tebon bit sve
do kraja života
pa taman to
kratko bilo

boja mi je tvoja
žuta trava
vengo jena
zlatna krava

draža mi je
tvoja loza
vengo kil
zlata doza

ka te blizu nije
srce moje
slabo bije

svaki put
ka te nakon
dugog puta vidin
u tilu i duši
se razvedrin

pa kad mi
tilo moje
zaginga bura tvoja
nasmije se
i duša moja

tuđe sunce
ne grije do kraja
dok tvoje svitli
ka da je iz raja

Dalmacijo lipa moja
arivat ču zauvik tebi
da se odmori
napačena duša moja

O TUĐICE

vitar tuđi
kosti mi lomi
opaka arija
sriću mi progoni

vino tuđe
nije od loze
vonja kada je
od koze

cablo je ovod
ka crna glina
žile su mu pune
trulog plina

ni miš ovod
ne voli
svitloga dana
ponaša se
ka pantagana

tvoj vitar
ladi mi sime
moji geni
ne podnose
ovo vrime